Imam Hasan (a.s) - vrelo dobra i vrline - spoznaja

Imam Hasan (a.s) – vrelo dobra i vrline

Imam Hasan (a.s) – vrelo dobra i vrline

Imam Hasan Mudžteba (a.s) se rodio polovinom mjeseca ramazana, treće godine po hidžri u Medini. Njegov otac Alija (a.s) vjenčao se s hazreti Fatimom u mjesecu zul-hidždže, druge godine po hidžri. Imam Hasan, a.s., je bio njihovo prvo dijete.

Džabir prenosi: „Hazreti Fatima je zatrudnila s Hasanom pa, kada ga je rodila, Poslanik (s.a.v.a) je naredio da ga umotaju u neko bijelo platno, a oni su ga umotali u žuto. Fatima je rekla Aliji: ‚Odredi mu ime‘, ali on je odbio: ‚Neću da preteknem Allahovog Poslanika (s.a.v.a) u nadijevanju njegovog imena.‘ Došao je Poslanik (s.a.v.a) pa ga uzeo i poljubio. Zatim im je rekao: ‚Zar vam nisam rekao da ga ne umotate u žuto platno?‘ Onda je tražio bijelo platno pa ga njime umotao i bacio ono žuto. Proučio mu je ezan na desno uho, a ikamet na lijevo. Potom je pitao Aliju: ‚Kakvo ste mu ime nadjenuli?‘ i on mu je odgovorio: ‚Ne bih da tebe preteknem u nadijevanju njegovog imena.‘ Allahov Poslanik je na to rekao: ‚Ja ne bih da preteknem svog Gospodara u određivanju njegovog imena.‘“

Džabir dalje prenosi: „Allah, neka je uzvišen Njegov spomen, je objavio Džibrailu (a.s): ‚Doista je Muhammedu rođen sin, siđi do njega, prenesi mu selam i čestitaj u Moje i u tvoje ime i reci da je Alija u položaju kod njega kao Harun kod Musaa, pa nek mu nadjene ime Harunovog sina.‘ Džibrail je sišao kod Poslanika i čestitao mu od Allaha i u svoje ime, pa ga obavijestio: ‚Svevišnji Allah ti je naredio da mu nadjeneš ime Harunovog sina.‘ On ga je pitao: ‚Kako mu je bilo ime?‘ i Džibrail je odgovorio: ‚Šubber.‘ Poslanik mu je na to rekao: ‚Moj jezik je arapski.‘ pa mu je Džibrail onda preinačio: ‚Nadjeni mu ime Hasan‘, i tako mu je nadjenuo ime Hasan.“

Džabir prenosi od Božijeg Poslanika (s.a.v.a) da je on Hasanu nadjenuo to ime jer su nebesa i zemlja postavljeni Božijim dobročinstvom (ihsanom).

Božiji Poslanik je sedmi dan po rođenju imama Hasana svojom rukom zaklao ovna kao akiku (kurban) za njega i proučio:

بِسْمِ اللَّهِ عَقِيقَةٌ عَنِ الْحَسَنِ وَ قَالَ اللَّهُمَّ عَظْمُهَا بِعَظْمِهِ وَ لَحْمُهَا بِلَحْمِهِ وَ دَمُهَا بِدَمِهِ وَ شَعْرُهَا بِشَعْرِهِ اللَّهُمَّ اجْعَلْهَا وِقَاءً لِمُحَمَّدٍ وَ آلِهِ

„U ime Allaha, akika je za Hasana. Bože, neka kosti ovna budu žrtva za Hasanove kosti, meso žrtva za njegovo meso, krv za njegovu krv i dlaka za njegove. Bože, učini akiku zaštitom za Muhammeda i njegovu porodicu!“

Dio kurbana je dao babici, neki prenose da je dao jednu nogu od ovna, a dio mesa su podijelili komšijama. Ošišao je Hasanovu glavu, izvagao kosu i u njenoj težini dodijelio srebrne kovanice kao sadaku.

Od Ummu-l-Fadl, supruge Abbasa, Poslanikovog amidže, prenosi se da je rekla: „Ispričala sam Poslaniku: ‚Allahov Poslaniče, sanjala sam da je komadić tvoja tijela u mom krilu?‘ Rekao je: ‚Dobar ti je san. Fatima će roditi dijete pa ćeš se ti brinuti o njemu. ‚ Fatima je rodila Hasana. Poslanik (s.a.v.a) ga je dao Ummu-l-Fadli, pa ga je ona dojila pored svog sina Kusm ibn Abbasa.

Imam Hasan je imao mnogo nadimaka: Et-Tekijj (bogobojazni), Et-Tajjib (časni), Ez-Zekijj (čisti), Es-Sejjid (gospodin), Es-Sibt (unuk Božijeg Poslanika), El-Velijj (bogougodnik). Svi ovi nadimci su se koristili za njega, ali najpoznatiji je Et-Tekijj. Međutim, najuzvišeniji i najpreči od tih nadimaka je onaj koji mu je dao Božiji Poslanik (s.a.v.a) kada ga je opisao i odlikovao. Među onim što su pouzdana ulema i povjerljivi prenosioci hadisa prenijeli stoji vjerodostojna predaja koja govori da je Božiji Poslanik rekao:

إِنَّ ابْنِي هَذَا سَيِّدٌ  „Ovaj moj sin je Sejjid.“

Prema tome, njegov prvi nadimak je Es-Sejjid.

Prenosi se od Džuhejfe da je rekao: „Ja sam vidio Božijeg Poslanika, a Hasan ibn Ali je ličio na njega.“

Od Enesa se prenosi da je rekao: „Niko nije bio sličniji Allahovom Poslaniku od Hasana ibn Alija.“

Zato je imam Hasan ibn Ali opisan da je bio bijele puti, obliven rumenilom, krupnih crnih očiju, mršavih obraza, neprimjetnih dlačica ispod vrata, guste brade, bujne kose duge do ušnih resica, vrata poput srebrnog ibrika, krupnih udova, širokih ramena, srednjeg stasa, ni visok ni nizak, naočit, najljepšeg lica, crnom bojom bojene brade i kose koja je bila valovita, nježnog tijela.

Imam Hasan (a.s) je bio najbolji među ljudima što se tiče predaka, to jest oca, majke, djeda, nane, amidža, tetki, dajidža i tetki s majčine strane. U njemu su bili sabrani svi elementi za uzoran odgoj i od samog rođenja njegov život je utisnut prstima Božanske objave i Gospodarevom pripremom preko Pečata vjerovjesnika, poglavara Poslanikovih nasljednika i prvakinje svih žena.

Prema tome, imam Hasan (a.s) je Poslanikov sin i fizički i duhovno, njegov istaknuti učenik i on je odgajenik škole Objave koja je na sve ljude razlila uputu i milost.

Jednog dana Osman ibn Afan, koji će nakon smrti Božijeg Poslanika (s.a.v.a) postati treći halifa, je sjedio pred džamijom, kad je naišao neki prosjak i zatražio milostinju. Osman mu je pružio pet dirhema, no prosjak je rekao:

„Uputi me na nekoga ko će mi udijeliti više” na što mu je on pokazao na Hasana i Husejna, sinove Alijine i Abdullaha ibn Džafera, koji su sjedili u jednom uglu džamije, i rekao:

„Idi mladićima koji ondje sjede i zatraži od njih da ti pomognu.“ Prosjak je prišao njima i izložio im svoju potrebu. Hazreti Hasan (a.s) mu je tada rekao:

„Tražiti novčanu pomoć od drugih dozvoljeno je samo u tri slučaja: zarad krvarine (odštete u slučaju ubistva) koju je čovjek dužan platiti, a nije u stanju to učiniti; ukoliko ima težak dug, a ne može ga vratiti;  i ukoliko je siromašan i slab, a nije u stanju nikako sebi pomoći. Koji od ovih slučajeva se odnosi  na  tebe?“

Prosjak  je odgovorio:  „Jedan  od  ta  tri  slučaja  je  moj.“

Imam Mudžteba (a.s) mu je tad dao pedeset dinara. Slijedeći svog brata Hasana, Husejn ibn Alija mu je dao četrdeset i devet, a Abdullah ibn Džafer četrdeset i osam dinara. U povratku, prosjek je opet naišao pored Osmana koji ga je upitao kako je prošao. Čovjek je odgovorio:

„Tražio sam od tebe novac, i ti si mi dao, ali nisi me pitao za šta mi treba. Ali, kad sam otišao ovoj trojici, jedan od njih pitao me na šta ću utrošiti taj novac, pa mu odgovorih, a onda me sva trojica bogato darovaše.“

Osman mu je tada kazao:

„Ta porodica je osovina znanja i mudrosti, vrelo dobra i vrline; pa ko bi mogao biti poput njih!” 

(Bihar al-Anvar, tom 43, str. 333)

Leave a Reply