Šta kažu Kur'an, Poslanik i historičari o hazreti Imamu Hasanu (a.s)? - spoznaja

Šta kažu Kur’an, Poslanik i historičari o hazreti Imamu Hasanu (a.s)?

Šta kažu Kur’an, Poslanik i historičari o hazreti Imamu Hasanu (a.s)?

Ni u čemu se riječ muslimana nije podudarila kao u saglasnosti o prednosti Ehli bejta, njihovom visokom naučnom i duhovnom položaju i posjedovanju svih vrlina kojima Svevišnji Allah želi da se cijelo čovječanstvo ukrasi.

Ovo podudaranje stavova potiče iz nekoliko korijena. Jedan od njih je izričito ukazivanje Časnog Kur’ana na poseban položaj Ehli bejta kroz jasno naglašavanje da su oni čisti od svake vrste prljavštine, da su Poslanikovi bližnji prema kojima je ljubav obavezna kao naknada za poslanstvo, da je njima Svevišnji Allah obradovao cijelo čovječanstvo te da su oni dobrostivi koji su pokornost posvetili Allahu, strahovali od Božije kazne i odlikovali se bojaznošću Allahu pa im je On obećao Džennet i spas od Njegove patnje.

Imam Hasan el-Mudžteba je jedan od članova Ehli bejta, koji je bez ikakve sumnje bio očišćen od svake vrste prljavštine. Čak se smatra sinom Allahovog Poslanika jasnim naglašavanjem časnog ajeta objavljenog povodom mubahele (međusobno proklinjanje) s kršćanima iz Nedžrana, ovjekovječenog u časnom Kur’anu u 61. ajetu sure Ali Imran:

A onima koji se s tobom budu o njemu raspravljali, pošto si već pravu istinu saznao, ti reci: „Hodite, pozvaćemo sinove naše i sinove vaše, i žene naše i žene vaše, a doći ćemo i mi, pa ćemo se usrdno pomoliti i Allahovo prokletstvo na one koji neistinu govore prizvati!“

Većina poznavalaca hadisa s više lanaca prenosilaca zabilježili su da je ovaj ajet objavljen o Ehli bejtu, kojeg čine Božiji Poslanik, imam Ali, hazreti Fatima, imam Hasan i imam Husejn, a riječ „sinovi“ spomenuta u ajetu bez i najmanje sumnje odnosi se na Hasana i Husejna.

Ovaj događaj sadrži izričitu izjavu Allahovog Poslanika da su oni najbolji stanovnici zemlje i najplemenitiji kod Allaha i upravo zbog toga on s njima izlazi u međusobno proklinjanje s kršćanima. Nedžranski sveštenik također je priznao: „Zaista vidim lice koje, kad bi tražilo od Allaha da otkloni brdo s njegovog mjesta, On bi ga otklonio.“[1]

Dakle, ovaj događaj, kao i sam časni ajet, ukazuju na veličanstvenost njihovog položaja, uzvišenost njihovog stepena, njihovu prednost u odnosu na ostale, da su oni najdraža stvorenja Allahu i Njegovom Poslaniku i da im se u njihovim vrlinama niko ne može približiti.

Pored Božijeg Poslanika, Časni Kur’an nije ukazao ni na čiju bezgrješnost od muslimana osim Ehli bejta kojeg je Svevišnji Allah želio očistiti od svake vrste prljavštine.[2] Ako su se muslimani međusobno i razilazili o tome obuhvata li pojam Ehli bejta Poslanikove supruge, nikad se nisu razilazili o tome da su ovim časnim ajetom obuhvaćeni imam Ali, hazreti Fatima, imam Hasan i Husejn.[3]

Iz ovoga možemo shvatiti tajnu obaveznosti ljubavi prema njima, držanja do njihove linije i davanja prednosti ljubavi prema njima nad ljubavi prema ostalima: „Allah želi odagnati od vas nevaljalštine, o, porodico Kuće poslaničke, i da vas sasvim očisti!“,[4] jer bezgrješnost Ehli bejta najjasniji je dokaz tome da je spas u slijeđenju njih kada se putevi razgranaju i naklonosti raziđu. Dakle, onaj kojeg je Svevišnji zaštitio od svake vrste prljavštine je onaj koji upućuje na izbavljenje i njegov sljedbenik je spašen od utapanja.

Kako prenosi Ibn Abbas, kada je objavljen ajet o ljubavi prema bližnjima i kada su neki muslimani upitali Poslanika na koga se odnosi „bližnji prema kojima je obavezna pokornost“, on je jasno naglasio da su to Ali, Fatima i njihova dva sina.[5]

Časni Kur’an nas ne ostavlja sve dok nam ne objasni razloge ove prednosti, pa je objavljena sura Ed-Dehr (El-Insan) da razjasni veličinu duhovne zbilje koju posjeduje Ehli bejt i iskrenost kojom su ukrašene njihove pokornosti i ibadeti:

Mi vas samo radi Allahova zadovoljstva hranimo, od vas nadoknadu niti zahvalnost ne želimo! Mi strepimo od našeg Gospodara na Danu kada će lica biti smrknuta i namrštena! Pa će ih toga Dana Allah od zla sačuvati i ozarenost i radost im podariti, i Džennetom i svilom ih za ono što su pretrpjeli nagraditi.[6]

Većina mufesira i poznavalaca hadisa prenose da je ova časna sura o Ehli bejtu objavljena kada su se razboljeli Hasan i Husejn i kada se imam Ali zavjetovao da će u znak zahvalnosti postiti tri dana ako im Allah podari ozdravljenje, pa su ispunili svoj zavjet na najbolji način u kojem su pokazali najljepšu požrtvovanost, pa je objavljeno:

A čestiti će iz čaša kanforom začinjeno piće piti, sa izvora iz koga će Allahovi štovatelji piti, koji će kud im je volja razvoditi! Oni su zavjet ispunjavali i strepili od Dana čije će zlo posvuda biti rasprostranjeno! I hranu su davali, premda su je i oni voljeli, siromahu i siročetu i zarobljeniku.[7] Na ovaj način Svevišnji Allah se zahvalio za njihov trud u požrtvovanosti i odanosti onim što će im uslijediti na Ahiretu i darovanjem vođstva muslimana na Ovom svijetu sve dok nasljeđuju Zemlju i sve što je na njoj.

Njegov položaj kod Božijeg Poslanika

Božiji Poslanik je opisivao svoja dva unuka, Hasana i Husejna, odlikama koje ukazuju na veličinu njihovog položaja kod njega. Njih dvojica su:

  • njegova dva nevena iz ovog svijeta i iz ovog ummeta[8]
  • najbolji od stanovnika Zemlje[9]
  • poglavari mladića stanovnika Dženneta[10]
  • imami bilo da stoje ili sjede[11]
  • od potomstva (Ehli bejta) koje se neće razdvojiti od Časnog Kur’ana do Sudnjeg dana i neće zalutati narod koji bude čvrsto držao do tog dvoga[12]
  • iz porodice koja jamči spas od utapanja za one koji se ukrcaju u njihovu lađu[13]
  • od onih o kojima je govorio njihov djed:

النُّجُومُ أَمَانٌ لِأَهْلِ السَّمَاءِ وَ أَهْلُ بَيْتِي أَمَانٌ لِأُمَّتِي مِنَ الاِخْتِلافِ.

„Zvijezde su zaštita stanovnicima Zemlje od utapanja u more, a moja porodica je zaštita stanovnicima Zemlje od razilaženja.“[14]

  • Od više lanaca prenosilaca prenesen je hadis od skupine Poslanikovih ashaba da su čuli njegove riječi o Hasanu i Husejnu: اللَّهُمَّ إِنَّكَ تَعْلَمُ أَنِّي أُحِبُّهُمُا فَأَحِبَّهُمُا. „Bože moj, doista znaš da ja njih dvojicu volim, pa voli ih i Ti i voli svakog ko njih dvojicu voli.“[15] I od Selmana se prenosi da je čuo kako Božiji Poslanik govori:

الحَسَنُ وَ الحُسَينُ ابْنَاي مَنْ أَحبَّهُمُا أَحَبَّنِي وَ مَن أَحبَّنِي أَحَبَّهُ اللهُ و مَنْ أَحَبَّهُ الله أَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ وَ مَنْ أَبْغضَهُما أَبْغَضنِي وَ مَنْ أَبغَضنِي أَبْغضَهُ اللهُ وَ مَن أَبْغضَهُ اللهُ أَدْخلَهُ النَّارَ.

„Hasan i Husejn su moja dva sina. Ko njih voli – voli i mene, a ko mene voli, voli ga Allah, a koga Allah voli, uvest će ga u Džennet. Ko njih dvojicu mrzi – mene mrzi, a ko mene mrzi – mrzit će ga Allah, a koga Allah mrzi – uvest će ga u vatru.“[16]

  • Prenosi se od Enesa da je Božiji Poslanik bio pitan koga od svoje porodice najviše voli. On je odgovorio: „Hasana i Husejna.“ I često je govorio Fatimi: „Pozovi mi moja dva sina.“ Pomirisao bi ih tada i prigrlio.[17]
  • Ebu Hazim prenosi od Ebu Hurejre: „Vidio sam Božijeg Poslanika kako svojim ustima prikuplja vodu s Hasanovih i Husejnovih usnica, onako kako čovjek hurmu sisa.“[18]

Njegov položaj kod ljudi njegovog vremena

Džabir prenosi od Božijeg Poslanika:

عن جابر بن عبد اللّه رضي اللّه عنهما عن النّبي صلّى اللّه عليه و آله و سلم:‏ اِنَّ اللّه خَلقَنِي وَ خَلَق عَلِيًّا نُورَينَ بَينَ يَدي الْعَرْشِ نُسَبِّحُ اللّه وَ نُقَدِّسُهُ قَبلَ‏ أنْ‏ يَخْلقَ‏ آدمَ‏ بِأَلفَيْ عامٍ، فَلَمّا خَلقَ اللّه آدمَ أَسْكنَنَا فِي صُلْبِهِ ثمُّ نَقَلَنا مِنْ صُلبٍ طَيّبٍ وَ بَطنٍ طاهرٍ حَتّى أَسْكنَنَا فِي صُلبِ إبْراهِيمَ، ثمّ نَقَلَنَا مِنْ صُلبِ إِبراهِيمَ إِلى صُلْبٍ طَيِّبٍ وَ بَطْنٍ طَاهرٍ حَتَّى أَسْكنَنَا فِي صُلْبِ عَبْدِ الْمُطَّلِب، ثمّ افْتَرَقَ النُّورُ فِي عَبْدِ الْمُطَّلِب فَصَارَ ثُلْثَاه فِي عَبْدِ اللّه وَ ثُلْثُهُ فِي أَبِي طَالبٍ ثُمَّ اجْتَمَعَ النُّورُ مِنِّي وَ مِنْ عَليّ فِي فَاطِمَةَ، فَالْحَسَنُ وَ الْحُسَينُ نُورَانِ مِنْ نُورِ رَبِّ الْعَالَمِينَ.

„Doista je Allah stvorio mene i Alija kao dva svjetla ispred Arša. Veličali smo Allaha i slavili Ga dvije hiljade godina prije nego što je stvorio Adema, pa kada ga je stvorio, nastanio nas je u njegovoj kičmi, zatim nas prenio kroz čiste kičme i čiste maternice, dok nas nije nastanio u Ibrahimovoj kičmi, zatim nas prenio iz Ibrahimove kičme u čistu kičmu i čistu maternicu sve dok nas nije nastanio u Abdul-Mutallibovu kičmu. Zatim se svjetlost podijelila u Abdul-Mutallibu pa su dvije trećine prenesene u Abdullaha, a jedna u Ebu Taliba. Zatim su se sastale svjetlost od mene i Alija u Fatimi pa su Hasan i Husejn dvije svjetlosti od svjetlosti Gospodara svih svjetova.“[19]

Muavija je pitao svoje sagovornike: „Ko je najplemenitiji od strane oca i majke, djeda i nane, amidža i tetki, dajdži i tetki po majci?“ Odgovorili su: „Zapovjednik vjernih bolje zna.“ Uzeo je potom ruku Hasana ibn Alija i rekao: „Njegov otac je Ali ibn ebi Talib, majka Fatima, kćerka Muhammedova, djed mu je Božiji Poslanik, nana Hatidža, amižda Džafer, tetka Hale, kćerka Ebi Taliba, dajdža Kasim, Muhammedov sin, tetka po majci Zejneb, kćerka Muhammedova.“[20]

Muavija je još jednom priznao, i to pred Amrom ibn Asom, Mervanom ibn Hakemom i Zijadom ibn Ebihom, kada su oni pretjerali u samohvalisanju. On je želio da im se suprotstavi i zato je pozvao imama Hasana ibn Alija, pa kada je Imam odbacio njihove riječi kojima su htjeli umanjiti položaj Beni Hašima i nakon što je izašao, Muavija je rekao: „Da li da se ja nadmećem sa čovjekom čiji je djed Božiji Poslanik, a on je poglavar svih onih koji su prošli i onih koji će proći, a majka mu je Fatima, prvakinja žena svih svjetova?“ Zatim je dodao: „Tako mi Allaha, ako stanovnici Šama čuju za ovo, to će biti najcrnja sramota…“[21]

Čovjek pod imenom Mikdam je putovao do Muavije. On ga je pitao: „Znaš li da je Hasan ibn Ali preselio na ahiret?“ Mikdam je izgovorio ajet: „Mi smo od Allaha i Njemu se vraćamo“, pa ga je Muavija upitao: „Zar to smatraš žalošću?“ Odgovorio je: „Kako da to ne smatram žalošću, a Božiji Poslanik, s.a.v.a., ga je stavio u naručje i rekao: هَذَا مِنِّي وَ حُسَينٌ مِنْ عَلِيٍّ. „Ovo je od mene, a Husejn je od Alija, r.a.“[22]

Abdullah ibn Omer je govorio: „Stanovnici Iraka koji su ubili sina Poslanikove kćeri, pitaju za muhu ako je ubije čovjek koji je u ihramu za hadždž (kvari li obrede hadždža), a Božiji Poslanik, s.a.v.a. je govorio: هُمَا رَيْحَانَتَايَ مِنَ الدُّنْيَا أَوْ رَيْحَانَتَايَ مِنَ هَذِه الأُمَّة. ‚Njih dvojica su moja dva nevena iz ovog svijeta i ovog ummeta.‘“[23]

Ebu Hurejre je često govorio: „Nisam ugledao Hasana, a da mi
se oči nisu napunile suzama, jer sam doista vidio Allahovog Poslanika, s.a.v.a., kako stavlja svoje usne na Hasanove i govori:
اللَّهُمَّ إِنِّي أُحِبُّهُ فَأَحِبَّهُ وَ أَحِبَّ مَنْ يُحِبُّهُ. ‚Bože, ja njega volim, pa voli ga i Ti i voli onog ko njega voli.‘ Ponavljao je to tri puta.“[24] Dodao je: „Nakon što sam vidio da Poslanik čini ono je činio s njim, ja volim ovog čovjeka (mislio je na Hasana).“[25]

Kada je njegov najzagriženiji neprijatelj, Mervan Ibn Hakem, pristupio da nosi njegovo časno tijelo prilikom dženaze, imam Husejn, a.s., začuđen ga je upitao: „Zar nosiš njegovo tijelo, a ti si ga najviše napajao gorčinom?“ Mervan je odgovorio: „To sam činio čovjeku čija je blagost i suzdržljivost bila jednaka planinama!“[26]

Ebu-l-Esved ed-Dueli je govorio: „Doista, on je čist i postao je od čistokrvnosti Arapa u dostojanstvu njene srži, u plemenitosti njenog ishodišta i čistoti njenog porijekla!“[27]

Amr ibn Ishak je rekao: „Niko nije govorio da mi je draže da ne prestane govoriti od Hasana ibn Alija. Nikad nisam od njega čuo ni jednu neumjesnu riječ.“[28]

Rekao je Abdullah ibn Zubejr: „Tako mi Allaha, ni jedna žena nije rodila čovjeka poput Hasana ibn Alija dostojnog strahopoštovanja i uzvišenosti položaja.“[29]

Kada je njegov brat, Muhammed ibn Hanefije, stao pored njegovog mezara da ga hvali, govorio je: „Ako je tvoj život bio dostojanstven, zaista je tvoja smrt nadmašila sve. Kako li je dobra duša koja u sebi obuhvata tvoje ćefine! Kako li su dobri ćefini, ćefini koji su obuhvatili tvoje tijelo! I kako da ne bude tako kada si ti ostatak Upute, nasljednik dostojnika bogobojaznosti i peti član od petero pod ogrtačem![30] Ruke Istine su te nahranile bogobojaznošću, prsa vjerovanja su te dojila, odgojen si u skutima islama, pa si bio častan dok si bio živ i kada si preselio. Iako se naše duše nerado rastaju s tobom, neka ti se Allah smiluje, o, Ebu Muhammede!“[31]

U trenucima njegovog preseljenja hvalio ga je njegov brat Abu Abdullah Husejn ibn Ali: „Neka ti se Allah smiluje, o, Ebu Muhammede! Tako mi Allaha, uvijek si gledao istinu s visoka u njenim izvorima. Odabirao si Allaha svojim lijepim promišljanjima iz bojazni prilikom međusobnih razmirica, opažao si veličinu golemih događaja svijeta ovoga okom koje ih je preziralo pa ih odgurnuo rukom čistih prsta i neokaljanih crta dlanova i odbijao si prenagljenosti tuđinaca svoga neprijatelja najmanjim naporima. I nije čudo: pa ti si sin potomka poslanstva i dojen si mlijekom mudrosti! Pa idi ka radosti i milosti, ka bašči blagodati. Neka Svevišnji Allah uveća i nama i vama nagradu za njegovo preseljenje i podari nama i vama lijepu sjetu za njim!“[32]

Njegov položaj kod islamskih učenjaka i historičara

Hafiz ebu Nua’jm el-Isbehani, jedan od velikana petog hidžretskog stoljeća, rekao je o imamu Hasanu Mudžteba: „Poglavar je mladića Dženneta, mirotvorac među rodbinom i prijateljima, sličan Allahovom Poslaniku i miljeniku, potomak upute, saveznik dostojnika bogobojaznosti, peti član od petero pod ogrtačem, sin Prvakinje svih žena, Hasan ibn Ali ebi Talib, neka je Allah zadovoljan s njim.“[33]

Ibn Abdu-l-Birr o njemu je rekao: „Nema višeg u poglavarstvu od onoga kojeg je Allahov Poslanik nazvao poglavarom. On, neka mu se Allah smiluje, je bio blag, suzdržljiv i krepostan. Njegova suzdržljivost i vrline su ga dovele do toga da ostavi vlast i dunjaluk radi želje za onim što je kod Uzvišenog Allaha. On je govorio: ‚Tako mi Allaha, otkako sam svjestan onoga što mi koristi i onoga što mi naudi, nisam poželio da preuzmem vlast nad Muhammedovim ummetom po cijenu da se zbog toga prolije kupica krvi.‘“[34]

Hafiz ibn Kesir ed-Dimeški o njemu je rekao: „Ebu Bekr ga je uvažavao, cijenio, poštovao, volio i govorio je: ‚Život bih za tebe dao.‘ Tako se ponašao i Omer. Ibn Abbas je držao konja Hasanu i Husejnu kada su htjeli uzjahati i to je smatrao Božijom blagodati za sebe. Kada bi njih dvojica činili tavaf oko Kabe, izgledalo je kao da će je ljudi od velike navale prema njima umalo srušiti.“[35]

Hafiz ibn Asakir eš-Šafe’i o njemu je rekao: „On je unuk Allahovog Poslanika, njegov mirisni cvijet i jedan od dva poglavara mladića stanovnika Dženneta…“[36]

Hafiz es-Sujuti o njemu je rekao: „Unuk Allahovog Poslanika, njegov mirisni cvijet i posljednji halifa po njegovom naglašavanju… i on je peti član od petero pod ogrtačem…“[37]

Od Muhammeda ibn Ishaka je preneseno: „Nakon Božijeg Poslanika niko nije postigao čast koju je postigao imam Hasan.[38] Prostirali su prostirku za njega pred njegovom kućom pa kada bi izašao i sjeo, zatvorio bi se put. Niko od Božijih stvorenja ne bi prolazio iz poštovanja prema njemu. Kada bi to vidio, ustao bi i ušao u kuću i narod bi tada prolazio. Vidio sam ga na putu prema Mekki kako ide pješice. Niko ga nije vidio, a da nije sišao i nastavio pješice. Čak sam vidio Saada ibn ebi Vekasa kako ide pješke.“[39]

Muhammed ibn Talha eš-Šafe’i je rekao: „Svevišnji Allah ga je bio opskrbio pronicljivom prirodom da razjasni i pronađe uporište za ono što ga je pogađalo, podario mu ispravan pogled da ispravlja greške pravilima vjere i njenim temeljima i odlikovao ga je osobinom razvijanja ćudi koja mu je pružila razne oblike znanja i značenja.“[40]

Sibt ibn Dževzi je rekao o njemu: „Bio je od velikana darežljivih. Imao je oštar um. Allahov Poslanik ga je neizmjerno volio.“[41]

Ibnu-l-Esir o njemu je rekao: „On je poglavar mladića stanovnika Dženneta, mirisni cvijet Poslanikov i njemu sličan. Poslanik mu je nadjenuo ime Hasan… on je peti član od petero pod ogrtačem.“[42]

______________________

[1]Nuru-l-absar, str. 122-123; vidi tefsire: El-Dželalejn, Ruhu-l-bejan, El-Keššaf, El-Bejdavi i Er-Razi, također vidi: Sahihu Tirmizi, sv. 2, str. 166; Sunenu Bejheki, sv. 7, str. 63; Sahihu Muslim, poglavlje Fedailu-s-sahabe; Musnedu Ahmed, sv. 1, str. 85 i Mesabihu sunne, sv. 2, str. 201.

[2]El-Ahzab, 33.

[3]– Vidi: Et-Tefsiru-l-kebir, Tefsiru Nisaburi, Sahihu Muslim, sv. 2, str. 33, Hasaisu-n-Nisai, 4, Musnedu Ahmed, sv. 4, str. 107, Sunenu-l-Bejheki, sv. 2, str. 150, Muškilu-l-asar, sv. 1, str. 334, Mustedreku-s-sahihejn, sv. 2, str. 416 i Udsu-l-Gabe, sv. 5, str. 521.

[4]– U 23. Ajetu sure Eš-Šura Svevišnji Allah, obraćajući se Poslaniku, kaže: Reci: „Ne tražim za ovo nikakvu drugu nagradu od vas, osim pažnje rodbinske.“, a u 47. ajetu sure Sebe’, kaže: Kakvu god nagradu da zatražim od vas, pa to je za vas!

[5]– Vidi Et-Tefsiru-l-kebir; Tefsiru-t-Taberi i Ed-duru-l-mensur, u tumačenju ajeta o ljubavi prema bližnjima.

[6]El-Insan, 9-12.

[7]El-Insan, 5-7.

[8]Sahihu-l-Buhari, 2/188, Sunenu-t-Tirmizi, 539.

[9]Ujunu ahbari-r-Rida, sv. 1, str. 67.

[10]Sunenu Ibn Madže, sv. 1, str. 56 i Sunenu-t-Tirmizi, 539.

[11]El-Menakib (Ibn Šehr Ašub), 3/163 preuzeto iz Musnedu Ahmed, Sunenu-t-Tirmizi, Sunenu Ibn Madže i dr.

[12]Sunenu-t-Tirmizi, 541 i Mustedreku-s-sahihejn, sv. 3, str. 109.

[13]Hiljetu-l-evlija, sv. 4, str. 306.

[14]Mustedreku-s-sahihejn, sv. 3, str. 149.

[15]Hasaisu-n-Nisai, 26.

[16]Mustedreku-s-sahihejn, sv. 3, str. 166.

[17]Sunenu-t-Tirmizi, 540.

[18]El-Menakib (Ibn Šehr Ašub), sv. 3, str. 156.

[19]Nuzhetu-l-medžalis, sv. 2, str. 206.

[20]El-Ikdu-l-ferid, sv. 3, str. 283.

[21]El-Mehasin ve-l-azdad, str. 90.

[22]Musnedu Ahmed ibn Hanbal, sv. 4, str. 132.

[23]Sunenu-t-Tirmizi, 539.

[24]Muhtaseru tarihe Dimašk (Ibn ‘Asakir), sv. 7, str. 10.

[25]Nuru-l-absar, 171.

[26]Tahzibu-t-Tahzib, sv. 2, str. 298.

[27]Hajatu el-imami-l-Hasan, sv. 2, str. 247.

[28]Biharu-l-envar, sv. 43, str. 358.

[29]El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 8, str. 37.

[30]Sahihu Muslim: Prenosi se da je Aiša rekla: „Božiji Poslanik, s.a.v.a., je izašao jednoga jutra, a na njemu je bio vuneni ogrtač išaran crnim vlaknima. Onda je došao Hasan, sin Alijin, i on ga je stavio pod ogrtač, zatim je došao Husejn pa je i on ušao sa njim; potom je došla Fatima i on je i nju stavio pod ogrtač i na koncu je došao i Ali pa je uveo i njega. Zatim je proučio: Allah želi od vas, o, Porodico Poslanikova, grijehe da odstrani, i da vas potpuno očisti!’ (El-Ahzab, 33)“ Zbog ovog događaja Poslanik, imam Ali, hazreti Fatima, imam Hasan i imam Husejn se zovu ashabi kisaa (nastanjeni pod ogrtačem).

[31]Murudžu-zeheb, sv. 3, str. 7.

[32]Hajatu-l-imami-l-Hasan, sv. 2, str. 440.

[33]Ahbaru Isbehan, sv. 1, str. 44.

[34]El-Isti’ab, sv. 1, str. 385; Ostavljanje vlasti nije suzdržljivost i bogobojaznost, ukoliko preuzimanje vlasti može biti radi uspostavljanja Božijih propisa na zemlji; imam Hasan je odustao od vlasti jer su u tim uslovima njegove šerijatske odgovornosti tako zahtijevale. (autor)

[35]El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 8, str. 37.

[36]Muhteseru tarihe Dimešk, sv. 7, str. 7.

[37]Tarihu-l-hulefa, 73.

[38]– Vidi: El-Menakib (Ibn Šehr Ašub), sv. 2, str. 148.

[39]El-Hasanu el-Mudžteba, 139, preuzeto iz El-Menakib (Ibn Šehr Ašub), sv. 2, str. 148.

[40]Metalibu-s-suul, str. 65.

[41]Tezkitretu-l-havas, str. 111.

[42]Usdu-l-gabe, sv. 2, str. 9.

 

Preuzeto iz:

Vodiči upute – Imam Hasan Mudžteba, Svjetski forum Ahlu-l-Bejt

kimija

Riječ kimija ima arapsko-perzijske korijene i označava vještinu uz pomoć koje se kamen pretvara u zlato... Uz nadu da će ovi tekstovi imati takav efekat, hvala Vam na čitanju!

Leave a Reply